Politika

FRIEDRICH EBERT STIFTUNG Prijedlog nacrta statuta Zajednice opština: Posebni simboli, skupština, predsjednik…

Njemačka organizacija Friedrich-Ebert-Stiftung predstavlja 30. januara u Prištini nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, čije je formiranje dogovoreno u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2103. godine.

U statutu ove fondacije piše da je taj dokument najviši pravni akt, te da je Zajednica opština sa srpskom većinom “pravni entitet, koji se formira u skladu sa Ustavom i zakonskim okvirom Kosova”.

Ima sedam poglavlja i osamnaest članova koji definišu organizacionu strukturu, odnose sa centralnim vlastima, zakonsku regulativu, budžet i ostalo.

Prema tom dokumentu, statut Zajednice bi morala da odobri Vlada Kosova pravnim aktom, u skladu sa Ustavom.

Zajednica bi imala svoje simbole, uključujući grb i zastavu, koje bi osmislio upravni odbor Zajednice i morali bi da budu u skladu sa Ustavom Kosova.

Također, Zajednica bi, prema tom dokumentu, mogla da se raspusti odlukom Skupštine, dvotrećinskom većinom.

Kao ciljevi formiranja Zajednice navode se: jačanje lokalne demokratije, razvoj lokalne privrede, nadzor u oblasti obrazovanja, primarnog i sekundarnog zdravstva i ostalo.

Međutim, precizira se da bi se plan i program nastave na srpskom jeziku odvijao u kosovskom sistemu. Takođe bi zdravstvene ustanove radile po zakonima Kosova.

Trenutno, u srpskim sredinama na Kosovu sve obrazovne i zdravstvene institucije rade u sistemu Srbije.

Zajednica opština sa srpskom većinom bi, prema statutu nemačke organizacije, trebalo bi da ima skupštinu, predsednika, potpredsednika, veće, odbor i kancelariju za žalbe.

Imala bi i svoj budžet, ali bi morala da bude predmet Kancelarije generalnog revizora Kosova.

Predstavnik organizacije Friedrich-Ebert-Stiftung na Kosovu, Rene Schlee, je naveo da su prilikom izrade statuta vodili računa da on bude u skladu sa Ustavom Kosova ali i sa Briselskim sporazumom.

“Ovo je projekat političkog pragmatizma jer smo mislili da će doći vreme kada će statut Zajednice biti neophodan”, rekao je on i dodao da je njihov cilj pokretanje “javne diskusije na temu od nacionalnog značaja”.

Pitanje Zajednice je dugogodišnji kamen spoticanja u odnosima Kosova i Srbije. Schlee je ranije za RSE istakao da je statut izrađen na osnovu javno dostupnih informacija o temama koje su od javnog značaja, te da od njih to nije tražila Evropska unija, Vlada Nemačke, Sjedinjene Američke Države ili bilo koja druga strana.

Ocijenio je i da da bi njihova verzija nacrta statuta bio “dobra osnova koja zaslužuje da o njoj raspravljaju vladini i nevladini akteri”.

Vlada Kosova do sada nije komentarisala izradu nacrta statuta ove organizacije dok je premijer Albin Kurti pri stavu da se monoetnička udruženja ne mogu formirati.

S druge strane, zvanični Beograd je izrazio negodovanje što nacrt statuta izrađuje nemačka nevladina organizacija, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da bi za tako nešto trebalo da bude zadužen Upravljački tim na osnovu Briselskog sporazuma.

Nacrt statuta uoči rasprave u organizaciji SAD

Organizacija Friedrich-Ebert-Stiftung je politička fondacija sa dugom i bogatom tradicijom, koja se bavi promocijom slobodnog društva zasnovanog na demokratskim vrednostima. Svoja predstavništva ima u više od 100 zemalja i podržava politiku mirne saradnje.

Nacrt statuta objavljuju uoči zakazane rasprave o Zajednici opština sa srpskom većinom, koju organizuje ambasada SAD u Prištini. Pozvani su, kako je rečeno, predstavnici civilnog društva, zvaničnici i predstavnici političkih partija.

Premijer Kosova Albin Kurti je u intervjuu za RSE 27. januara rekao da nije pozvan da učestvuje na diskusiju koju organizuju SAD, ali je ministar za zajednice i povratak u njegovoj Vladi, Nenad Rašić, potvrdio da će prisustvovati tom skupu.

Ova rasprava u organizaciji SAD dolazi nakon što je tako nešto najavio američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar). Naime, on je rekao da će SAD, ukoliko Vlada Kosova odbija da formira Zajednicu, pronaći partnere sa kojima će raditi na realizaciji Briselskog sporazuma.

Šta predviđa Zajednica sporazumom iz Brisela?

Prvi sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom je potpisan 2013. godine i predviđa da ona bude uspostavljena na osnovu Statuta, a do njenog raspuštanja bi moglo da dođe samo na osnovu odluke opština članica.

Zajednicu bi trebalo da čine deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, šest južno od Ibra: Gračanica, Štrpci, Novo Brdo, Klokot, Parteš i Ranilug, te četiri teritorijalno povezane na sjeveru: Sjeverna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.

Predviđeno je i da opštine učesnice imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu, te da će ona imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

Šta je dogovoreno dve godine kasnije?

Potom su 2015. usaglašeni principi o formiranju Zajednice, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.

Kao neki od ciljeva navode se: jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanje; zdravstvena i socijalna zaštite; urbano i ruralno planiranje; pružanje usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.

Ta Zajednica bi, prema Sporazumu iz Brisela, trebalo da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.

Pored ostalog, u sporazumu iz 2015. se navodi da će Zajednica promovisati interese srpske manjine u odnosu sa centralnim vlastima te da ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih ciljeva.

Šta poručuju međunarodni predstavnici?

Sjedinjene Države i Evropska unija su više puta tražile od Kosova da formira Zajednicu, a 30. januara su u autorskom tekstu savetnik Stejt departmenta Derek Šole (Chollet) i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) istakli važnost formiranje zajednice.

U tekstu dvojice američkih diplomata, koji je objavljen u lokalnom mediju na albanskom i srpskom jeziku – Kossev i Koha Ditore – navodi se da je jedan od najvažnijih zadataka sprovođenje sporazuma o formiranju Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

Šole i Eskobar ocenjuju da se formiranjem Zajednice ne ugrožava Ustav Kosova, suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije te da se SAD izričito protive stvaranju bilo kakvog entiteta koji bi ličio na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini.

Od kosovskih vlasti je još jednom zatraženo da na sto stavi predloge za formiranje Zajednice.

Šta je sporno?

Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrio da principi o formiranju Zajednice nisu u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova.

Pored ostalog, na osnovu odluke Ustavnog suda, sporno je i to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.

Na tu odluku se često pozivaju i kosovski zvaničnici, međutim u zaključku Ustavnog suda se ne navodi da Zajednica ne treba da bude formirana, već da se pojedine tačke usklade sa statutom ili nekim zakonskim aktom.

Premijer Kosova je na pritisak međunarodne zajendice oko formiranja Zajednice odgovorio da to pitanje može biti rešeno u okviru konačnog sporazuma sa Srbijom.

Naveo je i da manjinske zajednice na Kosovu imaju brojne privilegije na osnovu plana Martija Ahtisarija (Martti Ahtisaari) – dokumenta na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine.


Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku sa dešavanjima na Kosovu i šire zapratite našu Facebook Stranicu i naš Instagram Profil

Izvor
Radio Slobodna Evropa

Povezani Članci

Back to top button