Vijesti

Liberalizacija viznog režima talac korupcije na visokom nivou

Na Kosovu se liberalizacija viznog režima obećava već deceniju, ali dobijanje liberalizacije ostalo je talac korupcije, dok su borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou identifikovani u Vladinom dokumentu kao neispunjeni zadaci za slobodno kretanje u šengenskom prostoru, prenosi Koha.

Građani Kosova ostaju izolovani zbog korupcije na visokom nivou. Ovu činjenicu je naglasila i sama vlada, koja je u dokumentu priznala da država nije uradila sve „domaće zadatke“ koji su uslov za slobodno kretanje u šengenskom prostoru.

Time je uperen prst u Kosovo kao krivca za izolaciju u kojoj se nalazi, iako je prošla decenija otkako su zvaničnici izjavili da su ispunili sve kriterijume.

To je nacrt vladinog plana rada, koji identifikuje “borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou” kao neispunjeni zadatak za liberalizaciju viznog režima. Kao pokazatelj stepena ispunjenosti kriterijuma uzimaće se mesečni izveštaji o slučajevima organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou.

U vladi su četiri dana odbijali da ukažu na osnovu čega su zaključili da ova preporuka nije ispunjena, niti je naznačeno u kojoj meri je ovaj uslov ispunjen.

73 ciljana slučaja, 54 sa optužnicama

Dokument iz 2013. je definisao šta znači borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou. Tada je definisano da su subjekti za koje se sumnja da su počinili ovaj prekršaj centralna izvršna vlast i šefovi opština, predsednik države, predsednik Skupštine, premijer i članovi kabineta, gradonačelnici i visoki državni službenici, poput generalnog sekretara i zaposlenih na funkcijama odlučivanja. Da bi se kvalifikovalo takvo krivično delo, odlučeno je da je trebalo prouzrokovati štetu u novčanoj vrednosti od 500.000 evra i više.

Do sada je pokazana nespretnost u rešavanju takvih zločina.

Sudija Agim Malići, koji je koordinator za ciljane slučajeve, pružio je Kohi neke statistike o ciljanim predmetima.

“Trenutno su na sudovima i kod tužioca ukupno 73 slučaja. Postoje 54 slučaja sa optužnicama (na sudovima), dok su ostali na pauzi-suspenziji istrage i u istrazi (u tužilaštvu)“, rekao je sudija Malići.

“18 predmeta je nedovršeno i u fazi je glavnog pretresa, dok je 17 predmeta okončano na prvostepenom sudu. Rešeno je 18 slučajeva sa konačnom presudom“, dodao je on.

Ovi statistički podaci jasno izražavaju činjenicu da naše pravosudne institucije imaju značajan broj slučajeva. Međutim, kao što se može videti iz ovih podataka, broj slučajeva tokom 2020. godine dostiže 73, ali se slučajevi visokog profila i dalje suočavaju sa brojnim kašnjenjima, rekla je Reze Hodža Žuja iz Grupe za pravne i političke studije.

“Očigledno je da bi ove institucije trebalo da posvete više pažnje suštinskom tretmanu ovih slučajeva, tako da pravni mehanizmi i infrastruktura zaista pronađu praktičnu primenu, a ne samo teorijsku“, dodala je ona.

Parnice u ovoj kategoriji su stalno odlagane.

Ove srede, u odeljenju za teška krivična dela Osnovnog suda u Mitrovici bilo je planirano održavanje suđenja protiv 18 optuženih za organizovani kriminal. Ročište nije održano. Predsedavajući sudija Bećir Halili je kao razlog je naveo odsustvo četvorice optuženih. Odsutvovala su i tri advokata.

Prema optužnici podignutoj 30. novembra 2016. godine, mnogi optuženi se terete za izvršenje krivičnih dela učešća ili organizovanja kriminalne grupe, šverca robe, zabranjene trgovine i neplaćanja obaveznih carinskih tarifa.

Nema kažnjenih na visokorangiranim funkcijama

Grupa za pravne i političke studije u okviru platforme „Pravda danas“ nadgleda rad sudova, uključujući ciljane slučajeve.

Hodža Žuja je kritikovala brzinu rešavanja slučajeva u koje su umešani političari visokog profila.

“Kosovo se i dalje suočava sa nedostatkom pravosnažnih presuda u borbi protiv korupcije visokog profila, iako je stalno menjalo zakone i stvaralo nove mehanizme. Uznemirujuće je što su sudovi zakazali mali broj sudskih ročišta za slučajeve usmerene na liberalizaciju viznog režima, što dovodi do daljeg odlaganja u vođenju ovih krivičnih predmeta”, rekla je Hodža Žuja.

Među primerima slučajeva koji ne dobijaju brz epilog, Hodža Žuja je spomenula slučaj „Stenta“ u odeljenju za teška krivična dela Osnovnog suda u Prištini.

Za slučaj postoje tri krivična postupka koja se vode pred ovim sudom, ali koja su još uvek daleko od konačne odluke. Slučaj poznat kao “Stenta 1”, gde je jedan od optuženih bivši ministar zdravlja Ferid Agani, i dalje ostaje u fiokama ovog suda, iako je ove nedelje prošlo punih godinu dana od vraćanja slučaja na ponovljenom suđenju od Apelacionog suda. Žalba je vraćena na ponovno suđenje 23. decembra prošle godine, ali Odeljenje za teška krivična dela Osnovnog suda u Prištini još uvek nije zakazalo ročište.

Gotovo ista situacija je i sa slučajevima “Stenta 2“ i “Stenta 3“, koji su u glavnoj fazi pretresa.

Osnovni sud u Đakovici bavi se krivičnim predmetom u vezi sa bivšim gradonačelnikom te opštine Palom Lekajem.

Evropska komisija je u julu 2018. godine odobrila preporuku za ukidanje viza za Kosovo, pošto je ocenjeno da je država sprovela sve obaveze koje proističu iz mape puta za liberalizaciju viznog režima. Ipak, konstantno se kritikuje nivo korupcije u zemlji, a posebno nekažnjavanje osoba visokog profila optuženih za korupciju.

Zemlje koje uporno traže rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou su Francuska, Holandija i Nemačka.

Kosovo Online / Koha Ditore


Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku sa dešavanjima na Kosovu i šire zapratite našu Facebook Stranicu i naš Instagram Profil

Povezani Članci

Back to top button