Trojici kosovskih hakera devet godina zatvora i kazna od 11.000 eura

Osnovni sud u Gnjilanu osudio je Lj. I., Lj. Š. i Lj. M. na devet godina i šest meseci zatvora, uz novčanu kaznu od 11 hiljada evra, zbog više krivičnih koja su počinili putem računara i stekli materijalnu korist nanoseći štetu drugim licima, prenosi Reporteri.

Tekst se nastavlja ispod reklame

Optuženi Lj.I. se od 2011. do 4. avgusta 2015. godine, kako bi protivpravno stekao materijalnu korist i radi nanošenja štete drugim licima, neovlašćeno mešao u računarske sisteme korisnika interneta uglavnom u SAD, kopiranjem, krađom osetljivih podataka kao što su podaci o bankovnom računu i arhiviranjem tih podataka na zasebnom serveru, tako da je koristio veb lokaciju stvorenu za prodaju malvera raznim osobama, i primao je uplate od građana iz Kine, Amerike, Rusije, Ukrajine…u iznosu od 73.477,18 evra, na njegovo ime i članova uže porodice.

Optuženi Lj. Š. i Lj.M. od 2014. do avgusta 2015. godine u cilju protivpravne imovinske koristi i nanošenja štete drugim licima, neovlašćenog mešanja u računarske sisteme i korišćenja različitih programa, postizanja pristupa na serverima stranih državljana i odatle su uspeli da ukradu podatke o kreditnim karticama, a zatim ih prikazuju na internet aukciji.

Ovim radnjama optuženi je izvršio krivično delo „Pristup računarskim sistemima“, delo sankcionisano Krivičnim zakonikom Kosova i krivično delo iz Zakona o sprečavanju i borbi protiv kriminala kibernetika, falsifikovanje hartija od vrednosti.

Sudsko veće je optuženog Lj. I. proglasilo krivim, izričući kaznu od 3 godine i 6 meseci zatvora i novčanu kaznu u iznosu od 5.000 evra, dok je optuženi Lj. Š. i Lj. M., osudili su ih na po 3 godine zatvora i novčanu kaznu u iznosu od 3.000 evra.

Okrivljenim je oduzeto i nekoliko prenosnih računara, računara, mobilnih telefona, bankarskih kartica i velike količine novca.

Pretresno veće Odeljenja za teška krivična dela odbacilo je optužbu protiv Lj. I., Lj. Š. i L. M. za krivično delo „utaja poreza“, a oslobođen je krivičnog dela „falsifikovanje hartija od vrednosti i platnih instrumenata“, jer nije dokazano da su ta krivična dela počinili.

Stranke imaju pravo žalbe na ovu odluku pred Apelacionim sudom.