Da sam zaista postao sveštenik, kako sam planirao, danas bi u crkvi u kojoj bih služio zvonila zvona u čast preminulog muftije!
Da, dobro ste pročitali u čast i pozdrav počivšem muftiji. Zvonila bi zbog toga što je otišao Čovek, ne samo znameniti musliman, nego istinsko empatično ljudsko biće. Taj moj čin bio bi oštar i odsečan čin pravednosti, onakav kakav je i muftija bio, i kako je mnogo puta činio, strogo i pravedno po Zakonima Božjim.
Bio je, ne samo vispren govornik i političar, već i čovekoljubac, pokretač verskog dijaloga, osnivač Univerziteta, most koji je spajao sve ljude u Srbiji, bez obzira na veru i naciju. Samo maliciozni će reći: “Pa gde za muftiju idu crkvena zvona?”.
Ne za muftiju, već za Čoveka- imao bih spreman odgovor. Jer kao što je Sokrat svetiljkom tražio Čoveka među ljudima po krčmi, tako je i muftija tražio svetlost u ljudima, izvlačio iz njih ono najbolje, poštovao, ali i oštro kritikovao sve institucije posrnule nam države Srbije, i to samo onda kada bi tu kritiku zaslužile.
Zvonila bi zvona i kao znak radosti, jer istinski verujem, da se insan Zukorlić preselio na bolji svet, a suze bi kvasile moju “Bibliju” iz koje bih čitao molitvu. Nikada ne dovodim u pitanje volju Božju, odavno sam shvatio da on Sebi prvo Zove one najbolje među nama.
Muftija veliki želim Vam i molim se za oprost grehova i večno spasenje, amin… Neka Vas moja iskrena suza vodi ka rajskom vrtu.
Podrška moralna ide ka Muzaferu Župljaninu, druže znam da Ste u tuzi i ja pustih suzu, volim Vas sve!
Piše: Srećko Mitić na njegovom Facebook Profilu
