Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li će se na Kosovu formirati Zajednica opština sa srpskom većinom. Sagovornici su bili Lulzim Peci, direktor KIPRED-a, Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj, i Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Bilo je reči o tome zašto je Zajednica najveći kamen spoticanja u pregovorima između Beograda i Prištine, da li stav Ustavnog suda Kosova da neke odredbe u sporazumu o Zajednici nisu u duhu kosovskog ustava predstavlja prepreku za formiranje Zajednice i da li je opravdana bojazan sadašnje vlade Kosova da bi Zajednica mogla postati neka vrsta Republike Srpske.
Sagovornici se nisu složili o tome kakav je položaj Srba na Kosovu, da li su diskrimisani, u kojoj meri napuštaju Kosovo i da li je to posledica pritisaka ili je u pitanju trend koji je karakterističan za najveći deo Zapadnog Balkana.
Polemisalo se o tome da li su u pravu oni koji tvrde da je ugrožena bezbednost kosovskih Srba i pored toga što u opštinama imaju svoje policajce, da li Srbi imaju pravo na svoj jezik i kulturnu baštinu, koliko mešanje Beograda otežava njihov položaj, kao i o tome da li bi osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi imala određenu autonomiju, trebalo povezati sa priznanjem Kosova od stane Srbije.
Omer Karabeg: Da li je Zajednica glavni kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine?
Stefan Surlić: U ovom trenutku Zajednica srpskih opština jeste glavni kamen spoticanja. S obzirom da je ona dogovorena u prethodnoj fazi dijaloga, reč je o poštovanja dogovorenog i onog što je potpisano, kao i o poštovanju prava na autonomiju jedne etničke grupe.
Zajednicu srpskih opština vidim kao dogovorenu obavezu koja mora biti poštovana. Ukoliko ne bude tako, stvara se trajno nepoverenje između dve strane i blokira nastavak dijaloga i postizanje finalnog sporazuma između dve strane.
Lulzim Peci: Skupština Kosova je ratifikovala Briselski sporazum iz 2013. kojim se predviđa osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i on treba da se sprovede, ali ja mislim da to treba da bude urađeno u okviru finalnog sporazuma između Prištine i Beograda.
Omer Karabeg: Kakvu Zajednicu želi Beograd?
Stefan Surlić: Dosta se spekulisalo oko toga da je Zajednica srpskih opština neki trojanski konj za kosovsku nezavisnost i da će imati mnogo veća ovlašćenja od onih koja su dogovorena u Briselu.
Međutim, Zajednica je institucionalni okvir koji Beogradu daje sigurnost da će Srbi na Kosovu imati pravo na autonomiju i mogućnost svog institucionalnog organizovanja.
Omer Karabeg: Kako Zajednicu vidi Priština?
Lulzim Peci: U Prištini oko toga ima različitih mišljenja. Ali moramo da budemo jasni – to nije Zajednica srpskih opština već Zajednica opština sa srpskom većinom. Sadašnja vlada do sada nije htela da sprovede taj sporazum, a oni koji su sada u opoziciji podržali su ga dok su bili na vlasti. Opozicija smatra da osnivanje Zajednice treba da bude deo paketa finalnog sporazuma između Prištine i Beograda.
Mislim da će vlada u Prištini pre ili kasnije da sprovede sporazum o Zajednici. Jer ako on ne bude deo finalnog paketa normalizacije odnosa između Prištine i Beograda, neće biti ni sporazuma.
Presuda Ustavnog suda
Omer Karabeg: Da li je presuda Ustavnog suda Kosova prepreka formiranju Zajednice onako kako je ona predviđena Briselskim sporazumom iz 2013. i sporazumom iz 2015? Sud je utvrdio da principi formiranja te zajednice nisu usklađeni sa duhom Ustava Kosova?
Lulzim Peci: To je tačno. Ako gledamo sporazum iz 2015. godine, tu se izričito kaže da statut Zajednice treba da bude u skladu sa Ustavom Kosova. Meni je žao što do sada nismo imali progresa oko statuta. Koliko se sećam, 2016. ili 2017. godine formirana je grupa koja je trebalo da napiše statut. Na njenom čelu bio je Dalibor Jeftić koji je u to vreme bio ministar za zajednice i povratak u vladi Kosova. Statut je bio napisan, ali nikada nije dat na uvid javnosti.
Ne treba zaboraviti da je 2018. godine u susretima između Hašima Tačija i Aleksandra Vučića počeo razgovor o, kako su oni govorili, “korekciji” granica. Tada je prestala priča o Zajednici jer su i Priština i Beograd imali druge planove.
Stefan Surlić: Ne bih složio da statut Zajednice treba da bude usklađen sa postojećim tekstom ustava zato što smatram da ni Ustav Srbije, ni Ustav Kosova nisu ni Biblija, ni Kuran pa da ne mogu da se menjaju.
Ukoliko je u Briselu dogovoreno nešto što izlazi iz okvira postojećeg ustava, ustav se može menjati i usaglasiti sa onim što je dogovoreno. Dobro bi bilo da Zajednica srpskih opština, odnosno Zajednica opština sa srpskom većinom – kako s pravom kaže gospodin Peci – postane i ustavna kategorija. Mislim da bi to bilo važno jer moraju postojati garancije da će se poštovati prava i obaveze koji su povezani sa Zajednicom.
Isto tako, ono što je dogovoreno u Briselu zasigurno je u suprotnosti i sa postojećim Ustavom Srbije. Ali, ukoliko zaista želimo finalni sporazum između dve strane, onda je nužno da se unesu promene u tekst ustava na obe strane.
Međutim, sugestije Ustavnog suda Kosova nisu toliko dramatične kao što se predstavlja u političkoj javnosti u Prištini. Imali smo tumačenja premijera Kurtija i predsednice Osmani da je Ustavni sud Kosova Zajednicu srpskih opština maltene proglasiio neustavnom. To nije tačno. Ono što sud zamera Zajednici nije toliko protivno Ustavu. U pitanju su nijanse i vrlo je lako postići dogovor ukoliko postoji politička volja.
Lulzim Peci: Slažem se da Ustavni sud Kosova nikada nije rekao da Zajednica ne treba da se osnuje. Mislim da Kurti i Osmani nisu tačno interpretirali odluku Ustavnog suda. Ja mislim da do finalnog sporazuma treba da dođemo što pre.
Ako postoji dobra volja u Beogradu i Prištini, mislim da nam za to treba od tri do šest meseci. A kada dođemo do finalnog sporazuma, onda treba da se gleda ko šta treba da promeni u ustavu. Za nas neće biti finalnog sporazuma ako Srbija ne prizna Kosovo.
Republika Srpska
Omer Karabeg: Premijer Kosova Albin Kurti nekoliko puta je upozorio da bi Zajednica opština sa srpskom većinom, koja bi imala izvršna ovlašćenja, bila neka vrsta Republike Srpske na Kosovu.
Stefan Surlić: Mislim da su te izjave, a vidim da su usvojene čak i od ljudi koji se predstavljaju kao medijatori u pregovorima između dve strane, vrlo negativne i kontraproduktivne.
Praviti paralelu između Zajednice srpskih opština i Republike Srpske nema nikakve logike.
Reč je o 10 opština koje su veoma nerazvijene i koje sem Severne Mitrovice mahom nisu teritorijalno povezane. Tu živi ruralno stanovništvo koje se konstantno osipa jer se smanjuje broj Srba koji žive na Kosovu. Ne verujem da će se taj proces zaustaviti čak i ako se formira Zajednica. Demonizacija te zajednice, koja se, nažalost, vrši na Kosovu, pre svega nije u interesu Kosova i njegovih institucija.
Pre 10 godina na Kosovu je prema proceni živelo 120.000 Srba, a danas se procenjuje da ih nema više od 85.000. Ako se ti trendovi nastave, onda će Srbi postati marginalizovana manjina kojoj je broj naglo opao u mirnodopskim uslovima.
Veliki politički pritisak, koji se vrši na Srbe, zamagljuje činjenicu da Zajednica nema izvršna ovlašćenja u svim sferama nego samo u četiri. To su ekonomski razvoj, zdravstvo, obrazovanje i urbani i ruralni razvoj. Samo u tim oblastima Zajednica ima puni nadzor.
S druge strane, osnivanje Zajednice značilo bi jačanje kosovskih institucija jer je u ovom trenutku obrazovanje i zdravstvo u opštinama sa srpskom većinom u potpunosti pod institucijama Srbije. Srbi koji žive na Kosovu obrazuju se, leče, pa čak ostvaruju i ekonomski razvoj u dogovoru sa institucijama Srbije i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju. Prema tome, ukoliko se prolongira formiranje Zajednice u okviru kosovskog sistema, prolongiraće se i održavanje sistema Srbije na teritoriji Kosova.
Lulzim Peci: I ja mislim da ne postoji rizik da se na Kosovu stvori neka Republika Srpska jer to prosto nije moguće. Ali imam primedbu što se tiče broja kosovskih Srba.
Sa Kosova odlaze ne samo Srbi već i veliki broj ljudi svih nacionalnosti, pa se stanovništvo drastično smanjuje. To ćemo videti iduće godine kad bude popis stanovništva. Tada ćemo imati tačne brojke.
Ali taj trend da ljudi napuštaju svoju zemlju nije prisutan samo kod nas na Kosovu nego i u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj. Zbog toga smanjivanje broja stanovnika ne može biti parameter za ocenu položaja Srba na Kosovu jer se smanjuje broj stanovnika svih nacionalnosti koje ovde žive.
Diskriminacija?
Stefan Surlić: Na Kosovu ipak srpska zajednica trpi sistemsku diskriminaciju kada je reč o pravu na korišćenje jezika, pravu na kulturnu baštinu i pravu na ostvarivanje autonomije koja je dogovorena u pregovorima.
Uprkos svim pritiscima međunarodnih aktera lokalne vlasti u Dečanima ne žele da vrate zemlju manastiru Visoki Dečani. Nakon dolaska na vlast Samoopredeljenja Albina Kurtija učestali su etnički motivisani napadi pre svega na pripadnike srpske zajednice i na povratnike. To govori da ekstremna nacionalistička retorika Samoopredeljenja ima direktne posledice na život ljudi.
Posebno zabrinjava što u svim anketama i upitnicima pored ekonomskih problema pripadnici srpske zajednice ističu i problem bezbednosti. To je i razlog zbog koga bi napustili Kosovo. Činjenica je da je za 10 godina Kosovo napustila trećina od ukupnog broja Srba. To mora biti alarm kako za Kosovo i kosovske institucije tako i za međunarodnu zajednicu.
Lulzim Peci: Nije mi jasno kako ste došli do tih podataka. Nismo imali popis.
Stefan Surlić: To su procene i analize koje su rađene preko Crvenog krsta. Nemamo popis, ali činjenica je da stanovništvo odlazi i da je reč o masovnom odlasku.
Lulzim Peci: Vi ste naučnik i ja sam naučnik. Znamo da Crveni krst i UNHCR imaju posla samo sa izbeglicama. Crveni krst se ne bavi ljudima koji odlaze sa Kosova. Ja mislim da to što vi kažete nije tačno.
Srbi na Kosovu nisu diskriminisani jer na lokalnom nivou vode svoj život. Srpska zajednica na Kosovu ima 10 opština u kojima ljudi žive kako hoće. Kao i u ostalim opštinama na Kosovu. Što se tiče jezika, tu ponekad ima problema na centralnom nivou, ali i pripadnici ostalih nacionalnih grupa imaju problema u opštinama sa srpskom većinom.
Danas na Kosovu ima malo ljudi koji znaju oba službena jezika – i albanski i srpski. To će biti veliki problem i ubuduće i Kosovo treba da za njega nađe rešenje. Što se tiče bezbednosti, u svim opštinama sa srpskom većinom policajci i komandiri policije su većinom Srbi. Stvarno ne znam sta više može da se uradi. A što se tiče Dečana, ja mislim da je sramota za Kosovo što do sada, a prošlo je već šest godina, nije sprovelo odluku Ustavnog suda.
Stefan Surlić: Ne mogu da se složim sa gospodinom Pecijem. Sačekaćemo zvanične podatke popisa, ali ono što sada vidimo je jedan veliki problem. Slikovit je primer žene koja je htela da se vrati u Đakovicu. Iza nje niko nije stao, čak su i međunarodne organizacije bile preneražene odlukom lokalnih prodavnica da joj ne prodaju čak ni hleb.
Možete da zamislite kako se oseća Srbin sa Kosova kada vidi da je njegov sunarodnik kriv samo zato što je Srbin ili Srpkinja. Jer ta žena nije počinila nikakav ratni zločin, ona samo želi da se vrati u Đakovicu, ali zato što je Srpkinja ona je apsolutno omražena i ukinuta su joj sva prava. A onda se stvari generalizuju, pa se, kada se pomene da odlaze Srbi, odmah kaže da odlaze i Albanci, a prema podacima zvanične agencije i OEBS-a 96 posto problema sa uzurpiranom imovinom i imovinskih pravima odnosi se na pripadnike srpske zajednice.
Nadam da će Zajednica srpskih opština biti model koji će osnažiti poziciju srpske zajednice, integrisati je u kosovski sistem i sprečiti mnogobrojne primere diskriminacije.
Lulzim Peci: Što se tiče imovine, stvarno nemam podatke, ali je nužno da Kosovo bude država svih građana. Nikada nisam bio za to da Kosovo bude samo država Albanaca. Ja ne verujem u ekskluzivna društva. Mislim da je integrisanje srpske zajednice na Kosovu jedan od temeljnih uslova funkcionisanja Kosova kao države koja poštuje zapadne vrednosti. Ali postoji nešto što to sprečava, a to je Beograd.
U izveštajima OEBS-a i Evropske unije ima dosta primedbi na način kako se sprovode izbori u opštinama sa srpskom većinom, na neku vrstu terora koji Srpska lista i Beograd spovode nad srpskim življem. Srbi na Kosovu nemaju demokratski glas. Oni su u veoma teškoj situaciji jer im Priština ne pruža onoliko koliko bi trebalo, s Beograd na njih vrši pritisak. Nije im lako. Uveren sam da integracija Srba na Kosovu neće biti samo rezultat politike Prištine nego i promene politike Beograda.
Što se tiče Zajednice opština sa srpskom većinom, imamo Briselski sporazum i stav međunarodne zajednice koji je sada mnogo jasniji nego pre.
Postoje tri crvene linije – teritorijalni integritet Kosova, suverenitet, i funkcionisanje Kosova kao funkcionalne države. Obe strane treba da sednu i da se dogovore oko formiranja Zajednice. Ja mislim da to treba da bude u paketu sa finalnim sporazumom između Prištine i Beograda.
Finalni sporazum
Omer Karabeg: Da li to znači da vi mislite da bi formiranje Zajednice na osnovu Briselskog sporazuma trebalo da ide u paketu sa priznanjem Kosova od strane Srbije?
Lulzim Peci: Da. Jer takozvana “salami diplomacija” samo odlaže rešavanje problema između Prištine i Beograda. Ja mislim da to treba da ide u paketu i, ako ima dobre volje, to može da se reši za tri do šest meseci.
Stefan Surlić: Za mene to nije prihvatljivo. Kosovo je preuzelo određene obaveze koje bi trebalo da sprovede u delo, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom. Kosovo treba da pokaže da je srpska zajednica integrisana i da učini sve da olakša život ne samo srpskoj zajednici nego i drugima zajednicama na Kosovu.
Ja sam na Kosovu radio terenska istraživanja. Na diskriminaciju se ne žali samo srpska nego i bošnjačka, hrvatska, goranska i mnoge druge zajednice. Ne želim da umanjim eventualnu destruktivnu ulogu Beograda i Srpske liste, ali vlast na terenu ima kosovska vlada. Ona može da stvori mnogo bolje uslove za srpsku zajednicu, može i mimo Srpske liste da zapošljava mlade, obrazovane Srbe u kosovskim institucijama, da im daje šansu i na taj način šalje snažnu poruku. To se, nažalost, ne čini.
Prema tome, dok se ne pokažu konkretni rezultati, ne vidim nikakav interes da Srbija dođe do finalnog sporazuma.
ako se i Beograd i Priština maksimalno trude da srpsku zajednicu zloupotrebe, da joj otežaju poziciju i egzistenciju, verujem da je ta zajednica jedini preostali most između Beograda i Prištine.
Raspoloženje građana u Srbiji je da se pomogne Srbima na Kosovu i da se zaštiti srpska kulturna baština. Vlast na Kosovu treba da ponudi perspektivu multietničkog života, pa da srpska zajednica bude most ka finalnom sporazumu. Ovako, svi se iživljavaju na srpskoj zajednici, zahtevaju lojalnost, a ona je sve manja i manja. Na kraju će ostati samo zamrznuti konflikt i nespremnost Beograda a i Prištine da postignu finalni sporazum.
Omer Karabeg: Vi, znači, niste za to da se formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom vezuje za priznanje Kosova od strane Srbije?
Stefan Surlić: Ne, zato što je Zajednica potpisana još 2013. i precizirana 2015. To je deo ranijeg dogovora. Tek kad se to sprovede, možemo da govorimo o perspektivama finalnog sporazuma.
Lulzim Peci: Ne slažem se s tim. Rekao sam da, ako ima dobre volje, to može da se reši za tri do šest meseci. Razgovaramo već 11 godina – i gde smo danas. Postigneš jedan dogovor, pa se vratiš nazad, pa napraviš još jedan dogovor oko tog dogovora.
Mislim da je to vreme prošlo. Ako želimo da idemo prema Zapadu, naše bilateralne probleme treba da rešimo što pre, a ne da čekamo. Ako ovako nastavimo, problemi neće biti rešeni, to nam govori iskustvo dugo 11 godina.
