Olaf Šolc, koji je danas u Bundestagu izabran za novog kancelara, svojim prizemnim stavom se, kako ocjenjuje agencija Rojters, pozicionirao kao prirodan naslednik Angele Merkel, a prvog dana njegovog mandata, njemačka policija i carinici sproveli su više desetina racija širom zemlje kako bi suzbili navodnu trgovinu privremenim radnicima koji dolaze iz zemalja van Evropske unije, među kojima su i zemlje Balkana.
Federalna policija u Berlinu objavila je na Tviteru da su racije počele u sedam sati ujutru, i da su policajci pretraživali kuće i preduzeća, fokusirajući se na nemačku prestonicu i pokrajinu Brandenburg, ali i na prostorije u Bremenu i Donjoj Saksoniji, prenosi agencija AP.
Oko 1.000 policajaca je bilo uključeno u racije i istragu koja se vodi protiv 20 osoba osumnjičenih za umešanost u navodno falsifikovanje dokumenata o državljanstvu EU i smeštanje radnika u velike logističke kompanije. Imena osumnjičenih i kompanija takođe nisu objavljena u skladu sa nemačkim pravilima o privatnosti.
Osumnjičeni su navodno upravljali mrežom agencija za privremeno zapošljavanje na Balkanu i u Nemačkoj, uključujući fiktivnim kompanijama.
Preko ovih kompanija, osumnjičeni su zatim, navodno, radnike iz zemalja koje nisu članice EU predstavljali kao državljane EU, koristeći falsifikovane lične dokumente i stavljali su ih u velike nemačke logističke kompanije. Novac koji su ove kompanije tada isplaćivale kao plate za privremene radnike zadržali su osumnjičeni.
Šolc predvodi trojnu koaliciju
Novi kancelar Šolc će predvoditi trojnu vladajuću koaliciju na saveznom nivou, zajedno sa Zelenima koji podržavaju potrošnju i fiskalno-konzervativnijim libertarijanskom Slobodarskom strankom (FDP).
On je, prema oceni Rojtersa, iskusan pregovarač i političar veteran koji je, kao generalni sekretar Socijaldemokratske partije od 2002. do 2004. godine, branio kontroverzne reforme tržista rada i rezove u oblasti socijalne zaštite pod bivšim kancelarom Gerhardom Šrederom. Kao ministar rada, od 2007. do 2009. godine, u prvoj koalicionoj vladi Merkelove, Šolc se zalagao za šemu skraćenog radnog vremena, koja je pomogla da se očuvaju radna mesta više miliona radnika nakon izlaska iz globalne finansijske krize.
Na evropskom nivou, blisko je sarađivao sa Francuskom i ubedio Merkelovu da podrži Evropski fond za oporavak vredan 800 milijardi evra, u nastojanju da pomogne zemljama članicama koje su najteže pogođene pandemijom.
Istovremeno, nemačka medijska kuća “Dojče vele” (DW) piše da je reč o čoveku koji ima dosta iskustva na vodećim političkim funkcijama, ali da mu nedostaje harizma, kao i da je taj “opori i trezveni pragmatičar često bio potcenjivan”.
Kako navodi DW, Šolc je mesecima bio javno ismevan zbog načina na koji je vodio predizbornu kampanju, a gotovo suludo je delovalo kada je on, kako tvrdi DW, neumorno ponavljao da je uveren u pobedu i tvrdio da će biti budući kancelar.
“Ali stoičko istrajavanje u toj kampanji, koju je vodio ne obazirući se na podsmehe, verovatno je ključ uspeha budućeg nemačkog kancelara”, navodi se u analizi.
Šolc je preko poraza prelazio bez kukanja i uvek bi nastavljao dalje, što su, prema oceni DW, načela kojih se Olaf Šolc drži.
Rođen je u Osnabriku 1958. godine, a već nekoliko godina sa suprugom Britom Ernst, ministarkom obrazovanja u Brandenburgu, živi u Potsdamu kod Berlina.
Šolc je, kako navodi DW, veoma samouveren, a u političkoj karijeri dugoj nekoliko decenija doživeo je više potresa, ali nijedan nije uspeo da ga poljulja.
Dodaje se da je tiho i uporno gradio svoju karijeru, kao i da nije čovek koji pokazuje emocije, niti je ekstrovertan.
Pred njime su, kako navodi DW, međutim veliki izazovi, u vidu pandemije, novih zaduživanja, kao i mnoštvo izazova na brojnim političkim poljima.
