Portal “Albanijan post” objavio je novi “non paper” koji govori o sadržaju prvog sastanka predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Albina Kurtija, koji bi, prema navodima tog medija, trebalo da bude održan u Parizu u junu.
U tom dokumentu precizirano je ne samo vreme sastanka, nego i teme i ciljevi nove runde pregovora, koji je projektovan kao završnica koja bi trebalo da traje do februara 2022.
Sve bi trebalo da se konkretizuje do konačnog sporazuma u ograničenim vremenskim okvirima od oko godinu dana, konkretizuje dokument.
To je inicijativa Nemačke i Francuske, koja za cilj ima normalizaciju odnosa Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom EU, visokog predstavnika Žozefa Borelja i Miroslava Lajčaka.
Normalizacija odnosa između obe strane biće osnovana na osnovu mandata Generalne skupštine UU Rezolucija A/64/L.65 /Rev. 1 koja pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Rezolucija ne uključuje nijednu drugu stranu kao posrednika u dijalogu.
U dokumentu se navodi da se to vrši uz podršku EU i SAD.
“Proces treba da se zasniva na elementima pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine, s ciljem da se osigura normalizacija odnosa poštujući Parišku povelju i Završni akt iz Helsinkija i vodeće principe Kontakt grupe za rešavanje statusa Kosova 2005, uz impementaciju svih sporazuma postignutih u Briselskom dijabegu”, navodi se u dokumentu.
Kako se dodaje, postizanje sporazuma između dve strane je od strateškog značaja za Evropsku uniju i obe strane će se rukovoditi ciljevima i principima utvrđenim Poveljom Ujedinjenih nacija.
“Pravno obavezujući sporazum treba da obezbedi uspostavljanje novih odnosa na Kosovu i u odnosima Beograda i Prištine. Strane će međusobno komunicirati kao nezavisne, suverene i ravnopravne države u okviru svojih međunarodnih granica. Svaka strana će poštovati, u skladu sa međunarodnim pravom, suverenitet, teritorijalni mtegitet i nezavisnost druge strane. Strane potvrđuju da će regulisanje svojih granica i razgraničenje sprovesti zajedničkim dogovorom, da će sporove rešavati mirnim putem i uzdržavati se od pretnje ili upotrebe sile u skladu sa evropskim duhom rešavanja sporova dijalogom”, kaže se u tekstu.
Dodaje se da će EU u ime obe strane angažovati nezavisno telo koje će podržati proces definisanja granica.
“Obe strane će obezbediti primenu Zajednice srpskih opština, kao samoupravne strukture opština sa srpskim većinskim stanovništvom na Kosovu, kao rezultat Briselskog sporazuma iz 2013. godine. U skladu sa nadležnostima datim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima, opštine učesnice bi imale pravo da sarađuju u kolektivnom vršenju svojih ovlašćenja putem udruživanja. Zajednica bi imala potpunu nadležnost u području ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja”, precizira dokument.
“Non pejper” u jednoj od glavnih tačaka predviđa stvaranje autonomije za sever Kosova sa proširenom samoupravom i sa sopstvenim institucijama.
“Obe strane se slažu oko uspostavljanja Autonomnog okruga Severnog Kosova kao posebne administrativne jedinice regionalne samouprave na Kosovu koja ima pravo da usvaja zakonodavstvo u regionalnoj ekonomiji, finansijama, imovini, infrastrukturi, kulturi, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pravdi i evropske saradnje u skladu sa Ustavom Kosova i zakonodavstvom o lokalnoj samoupravi”, navodi se u jednoj od glavnih tačaka .
Prema tim navodima, autnomni okrug severnog Kosova obuhvatiće teritorije grada Zvečana i njegovih 35 sela, Leposavića i 72 sela, Severne Mitrovice i obližnjih katastarskih zona i Zubin Potok i 63 okolna sela.
Taj autonomni okrug “imaće guvernera koji predstavlja Vladu Kosova, Skupštinu koja predstavlja narod i Izvršno veće koje će biti zajedničko telo Autonomnog okruga, Vlade Kosova, Vlade Srbije i Evropske unije”.
Druga tačka predviđena nemačko-francuskim dokumentom je status srpskih crkava.
“Srpska pravoslavna crkva biće priznata, njena imovina biće neprikosnovena i uživaće privilegovan status”, navodi se u dokumentu.
Takođe je precizirano da “Crkvu i njenu unutrašnju organizaciju treba priznati kao samoupravnu organizaciju političkog i ustavnog sistema Kosova, a vlasništvo treba da bude neprikosnoveno i da uživa privilegovan status”.
“Zaštićena područja treba da uključuju više od 40 crkava i kulturnih znamenitosti. Pravoslavnu crkvu na Kosovu, kao suštinski deo Srpske pravoslavne crkve, u skladu sa ustavnim promenama, trebalo bi da vodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da ima sedište u Pećkoj patrijaršiji”, navedeno je u “non pejperu”.
Po ratifikaciji zakonskog, obavezujućeg sporazuma, Srbija se neće protiviti zahtevu Kosova ili njegovom članstvu u međunarodnim multilateralnim i regionalnim orgarizacijama, istitucijama i mehanizmima u kojima je Srbija već članica.
Takođe je predviđeno stvaranje ekonomske zone kao katalizatora i podsticaja ekonomskog za sa obe strane granice zasnovanog na konceptu Evropske regije, koja bi se protezala na region Mitrovice i Novog Pazara.
Srbija i Kosovo bi nastavili sa idejom da “nijedna od njih ne može predstavljati drugu državu na međunarodnom planu ili delovati u ime druge države”, navedeno je u dokumentu.
Istaknuto je da će Srbija i Kosovo poštovati suverenitet teritorija, potpisivanje ovog dokumenta značilo bi promenu Ustava i u Prištini i u Beogradu, a zatim i međusobno priznavanje nakon ustavnih i teritorijalnih preuređenja.
Dokument ukazuje i na neke druge tačke koje bi bile primenjivane nakon postizanja sporazuma, kao što je razmena stalnih misija skladu sa Bečkom konvencijom o doplomatskim odnlosima.
“Obe strane će uspostaviti Savet za uzajamno prijateljstvo koji će svake godine sazivati Vlade dve države, kako bi se osigurala primena sporazuma, koji je pravno obavezujući i promovisala bilateralna saradnja u svim oblastima od interesa”, navodi se u dokumentu.
Takođe je predviđeno da visoki predstavnik Europske unije Josep Borrell podnese izveštaj, po zaključenju pravno obavezujućeg sporazuma, u septembru 2022. Generalnoj skupštini UN na osnovu mandata predviđenog Rezolucijom A1641.
