Cijena karata za avio-putnike u tranzitu na prištinskom aerodromu „Adem Jashari“ u poređenju sa aerodromima u regionu je mnogo veća, to je razlog zbog čega se putnici odlučuju da putuju sa aerodroma u regionu, piše Lajmi.
Iz Uprave za civilno vazduhoplovstvo navode da na visoke cijene utiče slobodna konkurencija cijena kao i monopol unutar samog aerodroma, kao i to da je glavni trošak leta za aviokompanije snabdjevanje gorivom, odnosno kerozinom.
„Zakletva pravde“ imala je uvid u dio sporazuma zaključenog između „LIMAK“-a i kompanije „Ekfiss“, gdje je suprotno sporazumu „LIMAK“-a sa vladom Kosova, primjenjena naknada od 12 centi po litru ili 600 odsto više od onoga što je definisano sporazumom.
Generalni direktor Uprave za civilno vazduhoplovstvo Bujar Ejupi, 27. jula 2020. godine uputio je pismo Komitetu za javno-privatno partnerstvo, gdje je izrazio zabrinutost u vezi sa monopolom za snabdjevanje kerozinom i carinom većom od 600 odsto.
U pismu je naveo da je Uprava tokom sastanaka sa „LIMAK“-om saznala da je tarifa koju primjenjuje, ranije bila 6 centi ili 300 odsto viša od utvrđene Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu, sve dok kasnije nije udvostručena na 12 centi ili 600 odsto više nego što je navedeno u ovom sporazumu.
Ejupi kaže da je u trenutku kada je Međunarodni aerodrom dostigao broj od dva miliona putnika, bio dužan da otvori tržište za snabdjevanje kerozinom.
„U okviru regulatornih odgovornosti Uprave za civilno vazduhoplovstvo je i ekonomska regulativa aerodroma i pružaoca usluga zemaljskih službi na aerodromu. To znači da aerodrom vrši osnovni nadzor ekonomske regulative aerodroma, ali i svih drugih subjekata na aerodromu koji pružaju usluge za avione, tokom vremena koje provedu na platformi za putnike, dok za male aerodrome važi drugo pravilo. Za aerodrome do 2.000.000 putnika primjenjuje se pravilo kada aerodrom ima pravo da monopolizuje dio usluga na zemlji, pružilaca usluga kopnenog saobraćaja, prema propisima, kada aerodrom pređe prag od 2.000.000 putnika, tada je potrebna i zakonska obaveza liberalizacije tog tržišta“, rekao je Ejupi.
Pojasnio je da je “Kosovo dostiglo 2.000.000 putnika 2018. godine i da se od tada tržište smatra otvorenim zaa više kompanijakoje mogu pružiti usluge uključujući i snabdjevanje gorivom ili kerozinom za avion“, rekao je Ejupi.
Istakao je da uprkos činjenici da je Uprava odobrila regulativu, nije došlo do otvaranja tržišta.
„I prije mog dolaska na mjesto direktora, goruća tema tema bila je liberalizacija tržišta za usluge, tokom vremena sam se upoznao sa zainteresovanim stranama i primjetili smo da je uredba koja obavezuje na ta pravila u velikoj mjeri neizvodljiva, pa smo kao nadležni za civilno vazduhoplovstvo odobrili usluge na terenu, ali nismo sigurni da je tržište otvoreno i da se otvaranje tržišta odvija transparentno i istim uslovima za sve. Dakle, danas imamo dobavljača, dobavljača usluga na terenu za snabdjevanje gorivom koji i dalje funkcioniše kao monopol iako je stvarno regulatorno tržište otvoreno“, rekao je Ejupi.
Naglasio je da je tokom sastanaka sa „LIMAK“-om otkrio da je tarifa koju primenjuje za snabdjevanje kerozinom 600 odsto viša od utvrđene u sporazumu o javno-privatnom partnerstvu.
Takođe, Ejupi kaže da načinom na koji je „LIMAK“ delovao, drugi operatori nisu dobili priliku da obezbjede snabdjevanje na osnovu otvaranja tržišta u toj oblasti.
Kosovo Online / Lajmi
