Posljedice pandemije na Kosovu: Gubici u milijardama, pomoć u milionima

Procenjuje se da su preduzeća na Kosovu tokom pandemije pretrpela gubitke u iznosu od milijardu evra, a Vlada Kosova do sada im je pomogla sa samo oko 150 miliona evra, prenosi Gazeta Ekspres.

Tekst se nastavlja ispod reklame

U okviru hitnog paketa Vlade Kosova, u iznosu od oko 180 miliona evra, preduzeća su dobila finansijsku podršku nešto veću od 60 miliona evra.

Ovim sredstvima obezbeđena su pokrića mesečnih troškova zarada zaposlenih u iznosu od 170 evra za dva meseca, kao i subvencije za zakupnine prostora do 50 odsto vrednosti.

U međuvremenu, iz Fonda za ekonomski oporavak Vlade, koji iznosi više od 350 miliona evra, na osnovu lista zaposlenih za preduzeća je opredeljeno 60 miliona evra.

Oko 36 hiljada preduzeća sa više od 200 hiljada zaposlenih imalo je koristi od ove sume. Preduzeća su imala koristi od pomoći u iznosu od 290 evra za svakog zaposlenog.

Ekonomski gubici koji nisu nadoknađeni

Međutim, gubici su višestruko veći, a prema poslednjim podacima Poreske uprave Kosova, preduzeća na Kosovu su tokom perioda pandemije imala blizu milijardu evra manje prometa u odnosu na prošlu godinu.

Predstavnici ugostutelja, tokom protesta protiv restriktivnih mera, predali su „ključeve“ svog poslovanja Vladi Kosova.

Prema istraživanju koje je sproveo GAP Institut za napredna istraživanja, pandemija je najviše uticala na građevinsku industrija, trgovinu, transport, smeštaj i ugostiteljstvo.

Nepovoljna kretanja u ekonomiji ogledaju se i u budžetskim prihodima, gde će, prema Ministarstvu finansija do kraja 2020. godine, biti oko 300 miliona evra manje prihoda u kosovskom budžetu

Pomoć za preživljavanje

Gubici preduzeća na Kosovu počeli su od uspostavljanja prvih mera za sprečavanje širenja koronavirusa 13. marta, kada su zabeleženi prvi slučajevi koronavirusa na Kosovu.
Za ovih osam meseci preduzeća su beležila ogromne gubitke.

Predstavnici Privredne komore Kosova, Američke privredne komore, Saveza privrednika Kosova i mnogih drugih ekonomskih organizacija tražili su od vlade pomoć za preduzeća, ali je pomoć države ocenjena kao nedovoljna.

Pored nedovoljne pomoći, kosovske vlasti takođe nisu usvojile ni Nacrt zakona o ekonomskom oporavku, čiji je cilj da pomogne preduzećima koja su pretrpela gubitke zbog pandemije.

Taj nacrt zakona, posle šest neuspešnih glasanja u Skupštini Kosova, u načelu je usvojen tek 13. jula.

U ovom Nacrtu zakona predviđeno je da „Kosovski fond za kreditne garancije bude ovlašćen da izda kreditne garancije sa procentom pokrića od 50 do 80 procenata“.

Takođe, prema tom nacrtu zakona, oni koji uplaćuju doprinose mogu podići 10 procenata svoje penzijske ušteđevine iz Fonda za penzijsku štednju Kosova.

Poslovna zajednica je upozoravala na finansijsku krizu u preduzećima i pretnju bankrotom, ako ovaj zakon ne bude odobren i država ne pomogne preduzećima.

Pandemija gasi preduzeća

U periodu februar-oktobar, prema podacima Agencije za registraciju preduzeća na Kosovu, zatvoreno je 761 preduzeće koje je imalo 1.316 zaposlenih.

Većina zvanično zatvorenih preduzeća posluje u sektoru veleprodaje i maloprodaje, nakon čega slede proizvodnja, ugostiteljstvo i smeštaj.

Međutim, Privredna komora Kosova smatra da je broj zatvorenih preduzeća veći. Prema podacima ove organizacije, nisu sva preduzeća koja su prestala sa radom tokom pandemije započela postupak zatvaranja.

„Broj preduzeća koja danas ne funkcionišu je u hiljadama“, rekao je Skender Krasnići, direktor ovog udruženja, za Radio Slobodna Evropa.

Porasla nezaposlenost

Stopa nezaposlenosti porasla je tokom perioda pandemije. Mere za sprečavanje koronavirusa dovele su do toga da su mnoga preduzeća smanjila broj zaposlenih.

Tačan broj ljudi koji su ostali bez posla nije poznat, ali su Privredna komora Kosova i Komora preduzetnika saopštile da se radi o oko 30 hiljada zaposlenih koji su ostali bez posla tokom pandemije.

U ovom periodu povećao se broj građana prijavljenih kao nezaposleni u Zavodu za zapošljavanje. Prema podacima, ukupan broj registrovanih kao nezaposlenih do jula jeveći od 180.000.

Prema predviđanjima Centralne banke Kosova, očekuje se da će ekonomija ove godine imati pad od oko 7,2 odsto kao rezultat mera za sprečavanje širenja kovida-19, koje su negativno uticale na gotovo sve ekonomske aktivnosti u zemlji.

Na drugoj strani, izveštaji CBK pokazuju da je kosovski bankarski sistem prilično dobro kapitalizovan i likvidan.

Komercijalne banke na Kosovu, prema podacima CBK, nastavljaju da kreditiraju kosovsku ekonomiju.

Ukupni krediti u avgustu 2020. godine, prema CBK, iznose 3,02 milijarde evra, i nastavlja se uzlazni trend ove godine, sa godišnjim rastom od 7,6 procenata.

GAP: Banke će smanjiti kreditiranje

Institut GAP u svom istraživanju kaže da je neophodno kontinuirano kreditiranje kako bi se omogućilo podsticanje potrošnje domaćinstava i ulaganja u privatni sektor.

Međutim, prema istraživanju, u narednim mesecima, kada se očekuje da će se situacija u privatnom sektoru dodatno pogoršati, činjenica da su komercijalne banke likvidne i sa velikim kapitalom može biti nedovoljna za nastavak kreditiranja.

Banke mogu proceniti da je okruženje rizično za nuđenje novih kredita i kao rezultat toga smanjiti nove kredite.

U ovoj situaciji, GAP sugeriše da bi Kosovski fond za kreditne garancije mogao da igra ključnu ulogu u preuzimanju dela rizika i omogućavanju kontinuiranog kreditiranja. Slični fondovi pokazali su se efikasnim u mnogim delovima sveta tokom globalne finansijske krize.

Kosovo Online / Gazeta Express