Proces izbora predsjednika Kosova može da počne

Proces izbora novog predsjednika Kosova može da počne jer predsjednica kosovske skupštine Vjosa Osmani nije izrazila interes da svih šest meseci provede u fotelji koja predstavlja vrh moći na Kosovu, piše Koha.

Iz njenog kabineta naglašavaju da će proces započeti čim se ponude kandidature.

Pravni savetnik vršioca dužnosti predsednika Kosova Vjose Osmani, Artan Murati, rekao je za Kohu da vreme kada će započeti proces izbora novog predsednika u u potpunosti zavisi od stranaka.

„Izbor novog predsednika stvar je političkih stranaka, koliko brzo mogu da se dogovore da započnu postupak. Političke stranke već od sada mogu započeti pregovore kako bi pronašli novo ime, jer je poznato da ne može biti uspešnog glasanja za predsednika bez prethodnog dogovora između političkih subjekata”, rekao je Murati.

Istakao je da je jasno da ukoliko glasanje za predsednika ne uspe, slede izbori.

„Da bi se obezbedila neka vrsta pravne, ali i političke sigurnosti, važno je imati prethodni dogovor, pre nego što procedure za tako nešto počnu”, rekao je Murati.

Nakon objave ostavke predsednika Hašima Tačija prošle nedelje, pre odlaska u Hag zbog optužbi za ratne zločine, predsednica parlamenta Osmani pokrenula je mnoge dileme u vezi sa vršenjem funkcije, zato što Ustav ne poznaje situaciju kada predsednik podnese ostavku, već samo kada je iz nekog razloga privremeno odsutan.

Profesor ustavnog prava Visar Morina kaže da je ostavkom predsednika Fatmira Sejdiua pre deset godina institucionalizovana ustavna praksa u vezi sa tim ko bi trebalo da bude vršilac dužnostu do izbora novog predsednika.

„Što se tiče prenošenja ili vršenja dužnosti šefa države na predsednika Skupštine, mislim da je ovo široko prihvaćena praksa u evropskoj ustavnoj praksi“, rekao je profesor Morina.

Istakao je da preko 90 odsto ustava država sa izuzetkom monarhija, predviđaju, između ostalog, da kad god ostane upražnjeno mesto šefa države, mandat prelazi na predsednika parlamenta.

Ustavne dileme pokrenute su i po pitanju obima ovlašćenja vršioca dužnosti predsednika.

Ustav ne predviđa nikakva ograničenja, dok je ustavni amandman koji je pokrenut pre nekoliko godina s ciljem promene oblika izbora predsednika, od glasanja u Skupštini do glasanja naroda, takođe naveo ograničenja vršioca dužnosti predsednika u odlučivanju. Međutim, amandmani do sada nisu stavljeni na glasanje.

Profesor Morina je jedan od dva predstavnika koje Kosovo ima u Venecijanskom forumu. A da bi dao tumačenje ustavne dileme vezane za nadležnosti, on se poziva na prakse na Zapadu.

„Dobra praksa Venecijanske komisije, dobra evropska praksa, su one koje vlade u ostavci ili u onim slučajevima kada imamo situaciju da šef parlamenta izvršava dužnost šefa države je da se funkcija vrši samo sa onim nadležnostima koje su vitalne, koje su od posebnog značaja za državu “, rekao je profesor Morina.

„Mogu da ilustrujem šta se može smatrati vitalnom funkcijom, na primer, pitanjem dekreta u odnosu na zakon ili sudije, ali imao bih dilemu da li, na primer, može donositi odluke o pojedinačnom pomilovanju“.

Međutim, u kabinetu Osmani ne podržavaju ovo tumačenje.

„Ne postoji ustavna dvosmislenost u pogledu vršenja funkcije predsednika ili ovlašćenja od strane aktuelnog predsednika“, rekao je savetnik Murati.

„U trenutku kada predsednica Skupštine preuzme ulogu vršioca dužnosti predsednika preuzima i sve ustavne nadležnosti koje uživa predsednik države po Ustavu Republike Kosovo”, rekao je Murati.

Stranke vladajuće koalicije same ne mogu da izaberu predsednika. One čine samo polovinu članova Skupštine, a da bi se izbor smatro ustavnim, potrebna je podrška dve trećine poslanika.

Kada izbor predsednika ne uspe zakazuju se vanredni izbori.

Kosovo Online / Koha Ditore