KosovoVijesti

Zamrzivači puni placente ugrožavaju rad Ginekološke klinike u Prištini

Pet zamrizivača na Ginekološkoj klinici u Prištini puni su žutih kesa u kojima se nalaze placente. Zbog prenatrpanosti, vrata zamrzivača se više ne zatvaraju pa je počelo i njihovo topljenje.

Placente su patološki ostaci nakon porođaja ili abortusa. Prosečna težina placente je oko pola kilograma.

Tri takva zamrzivača nalaze se u neposrednoj blizini porođajne sale, na trećem spratu klinike, a dva su u depou na prvom spratu.

Zamrzivači u blizini porođajne sale posebno predstavljaju rizik po zdravlje. U toj sali mesečno se rodi oko 700 beba.

„U toku jednog meseca imamo oko 500 kilograma placentnog tkiva, tako da oni moraju da se uklone. Nemamo gde da ih ostavimo. Zamrzivači nisu rešenje. To mora da se eliminiše, onako kako pristoji ljudskom tkivu“, navodi Jakup Ismailji, direktor Ginekološke klinike, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Nekoliko je zamrzivača koji su prepuni, pet ili šest. Kada se ne zatvore ne lede, smrde, ima krvi, težak je smrad… Porođajna sala je udaljena (od zamrizivača) 10 do 15 metara. Apelujem na one koji su nadležni da u najkraćem mogućem roku organizuju uklanjanje ovih ostataka”, dodaje on.

Prema navodima Univerzitetsko kliničkog centra Kosova, odlaganje placente obavlja jedna privatna kompanija sa kojom treba da se napravi ugovor. Međutim, da bi se postigao jedan takav ugovor, opština Priština mora najpre da odredi lokaciju na kojoj treba da se zakopaju ovi ostaci.

Ismailji napominje da problem sa odlaganjem ovih ostataka postoji već dve godine, te dodaje da je od opštine Priština u nekoliko navrata zatraženo da im se dodeli lokaciju za tu svrhu.

“Ako nadležni organi i nadalje ne budu reagovali, bićemo primorani da zatvorimo kliniku. Ne znamo šta da radimo”, dodaje on.

Šta predviđaju zakonska pravila?

Na osnovu Zakona o otpadu i Administrativnom uputstvu o upravljanju medicinsko-patološkim otpadom, patološki otpad se sakuplja, skladišti i tretira tako što se zakopa na određenoj lokaciji. Tokom procesa zakopavanja, predviđeno je da se izvrši i dezinfekcija.

Na osnovu istog Administartivnog uputstva, patološki otpad koji se pakuje treba da bude hermetički zatvoren, te da se skladišti u bolničkim ustanovama na temperaturi do 8 stepeni, ali ne duže od pet dana. Takođe, do godinu dana mogu da se skladište u dubokom zamrzivaču ali se mesto skladištenja mora redovno održavati i dezinfikovati.

Na osnovu ovih zakonskih i administrativnih odredbi, direktor Univerzitetsko kliničko bolničke službe Kosova Valjbon Krasnići (Valbon Krasniqi) je u decembru prošle godine od lokalne samouprave u Prištini zatražio da im se dodeli jedna parcela na kojoj će se vršiti zakopavanje patološkog otpada.

Zvaničnici Prištine su 15. juna 2021. godine, putem elektronske pošte, u koju je RSE imao uvid, naveli da će im dodeliti parcelu na korišćenje u selu Vranidol, na oko 15 kilometara od Prištine.

Iz Univerzitetsko kliničko bolničkog centra Kosova navode da im takvo mesto još uvek nije dodeljeno.

Opština Priština: Stanovnici Vranidola se protive ukopavanju patoloških ostataka

Opština Priština navodi za RSE da se stanovnici sela Vranidol, deset kilometara od glavnog grada Kosova, protive ukopavanju patoloških ostataka u njihovom selu. Kako dodaju u opštini, Direktorijat imovine u saradnji sa Direktorijatom za planiranje odredio je jednu parcelu u Vranidolu, ali daleko od naseljenog mesta. Međutim, u međuvremenu su stanovnici podneli peticiju Skupštini opštine protiv toga.

„Proceduralno, treba da se potpiše odluka od strane predsednika opštine a potom da se ista prosledi Skupštini opštine na usvajanje, gde će se razmotriti i peticija stanovnika Vranidola. Zavisno od glasanja u Skupštini, odlučiće se o toj lokaciji, ili će se nastaviti ukopavanje patoloških ostataka na gradskom groblju“, navodi se u odgovoru opštine.

Opština objašnjava da su do skoro ovi patološki ostaci bili ukopavani na gradskom groblju, na jednoj posebnoj parceli, u saradnji sa preduzećem Hortikultura. Ovo preduzeće se bavi održavanjem javnih zelenih površina na teritoriji opštine Priština.

Glavna sestra: Placente rizikuju širenje infekcija

A Iljmije Havoli-Ljušaku (Ilmije Havolli-Lushaku), glavna medicinska sestra u porodilištu na Ginekologiji u Prištini, kaže da je odmrzavanje patološkog otpada rizik za osoblje, pacijente, ali i za novorođene bebe.

“Poslednjih meseci imamo izuzetno veliki problem, direktno je ugroženo osoblje, pacijenti, novorođenčad i radnici koji rade na održavanju. Mislim da je ovo poslednji trenutak kada bi trebalo nešto učiniti, dok se nije stvorila i proširila neka druga infekcija. Znamo u kakvom je stanju zdravstvo, sada tokom pandemije”, navodi ona i dodaje da može doći i do problema oko prebacivanja tog otpada.

“Kako da ih sklonimo ako se se istope? Ugrožava se čitav prostor kroz koji se prolazi i nosi (placenta)“, dodala je Havoli-Ljušaku.

Ono što je zabrinjavajuće jeste mogućnost da se tokom transfera placente, može proširiti neka infekcija.

U međuvremenu, iz Kliničko bolničkog centra je saopšteno da su završene sve procedure sa jednom privatnom kompanijom za dobijanje usluga oko zakopavanja patološkog otpada, ali da se čeka na lokaciju kako bi se ugovor o tome i potpisao.

“Postoji rizik da se otkažu aktivnosti oko nabavke zbog čega ćemo se suočiti sa velikim problemima, jer ovaj otpad je zarazan i tokom tretirnja može dovesti do nekontrolisane infekcije”, piše pored ostalog u zahtevu od 14. septembra 2021. godine, koji je Opštini Priština uputila Havuše Redžepi (Havushe Rexhepi), v.d. direktorke tehničko-administrativnih službi u Univerzitetsko kliničko bolničkom centru Kosova.

Sa sličnim problemima oko zakopavanja patoloških ostataka suočava se i Instituti za patologiju gde se nalaze ostaci tkiva amputiranih delova ljudskog tela i drugih ljudskih organa, koji se vade tokom operacije.

Prema zvaničnim podacima, u toku jedne godine ove dve institucije imaju oko 30 tona patološkog otpada.


Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku sa dešavanjima na Kosovu i šire zapratite našu Facebook Stranicu i naš Instagram Profil

Izvor
Radio Slobodna Evropa

Više iz rubrike

Back to top button