Vijesti

Izbori na Kosovu: Ko će moći da se kandiduje, a ko ne

Kosovo je na pragu novih vanrednih izbora, nakon što je 21. decembra Ustavni sud odlučio da je vlada premijera Avdulaha Hotija neustavna. Međutim, postoje brojne nedoumice oko toga ko sve može aktivno učestvovati na njima, piše Radio Slobodna Evropa.

Naime, Vjosa Osmani vrši funkciju predsednika Kosova od 5. novembra kada je Hašim Tači podneo ostavku jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Ona je ranije najavila da će formirati novu Građansku inicijativu sa kojom će izaći na naredne izbore. Međutim, prema Ustavu Kosova, predsednik ne može da obavlja nijednu drugu javnu funkciju, kao i nijednu funkciju u nekoj političkoj partiji.

Takođe, predsednik Kosova je taj koji raspisuje izbore za Skupštinu i saziva njenu prvu sednicu, određuje mandatara za formiranje Vlade nakon predloga političke partije ili koalicije koja na osnovu izbornog rezultata čini većinu u Skupštini.

Ustavne odredbe o vršiocu dužnosti predsednika

Na ove stavke iz Ustava Kosova ukazuje i profesor ustavnog prava Mazljum Baraljiu i dodaje da se one odnose i na vršioca dužnosti predsednika. Baraljiu smatra da bi u ovoj situaciji najbolje rešenje bilo da se parlamentarne političke partije, pre objavljivanja datuma održavanja izbora, dogovore o izboru novog predsednika.

“Novi predsednik mora biti izabran 30 dana pre isteka mandata prethodnog predsednika (ili se u tom roku moraju izvršiti zakonske procedure za njegov izbor). To znači da u martu 2021. moraju biti završene sve procedure za izbor predsednika”, napominje Baraljiu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Međutim, poznavalac političkih prilika Ramuš Tahiri smatra da bi u ovoj situaciji najbolje rešenje bilo da se Vjosa Osmani povuče sa pozicije vršioca dužnosti predsednika Kosova, kako bi na legitiman način učestvovala na predstojećim izborima.

U tom slučaju, dužnost predsednika Kosova preuzima predsednik Ustavnog suda, na čijem je čelu trenutno Arta Rama.

“Moje mišljenje je da će ona (Vjosa Osmani) ipak formirati Građansku inicijativu i da će na izbore izaći samostalno. Pitanje je da li će proći cenzus od pet odsto. Ali je ne treba zanemariti, kada bi izbori bili održani za dva do tri meseca dobila bi i veću podršku, ali ovako nisam siguran”, smatra Tahiri.

Konsultacije o terminu izbora održane

Inače, Vjosa Osmani je 22. i 23 decembra, kao vršilac dužnosti predsednika Kosova, održala konsultacije sa predstavnicima političkih partija o određivanju datuma za nove vanredne izbore.

Ovi sastanci dolaze nakon što je Ustavni sud ocenio neustavnim glas poslanika Etema Arifija iz Aškalijske partije, jer je bio pravosnažno osuđen na godinu dana i tri meseci zatvora zbog malverzacija sa subvencijama a ipak je učestvovao u izboru vlade premijera Avdulaha Hotija. Ta vlada je 3. juna izabrana uz podršku 61 poslanika, tačno toliko glasova koliko je bilo potrebno za izbor.

Takođe, u toj odluci Ustavnog suda se navodi da osobe koje su u poslednje tri godine osuđene pravosnažnom presudom ne mogu da se kandiduju na izborima.

Ocenu ustavnosti Hotijeve vlade je zatražio Pokret Samoopredeljenje. Lider tog Pokreta Aljbin Kurti i neki od njegovih stranačkih kolega su 2018. godine, osuđeni na uslovnu kaznu zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova.

Kurti je, nakon konsultativnog sastanka sa Vjosom Osmani izjavio da će Samoopredeljenje sačekati da vidi kompletnu odluku Ustavnog suda kako bi je pravilno protumačili.

Kurtijeva kandidatura

Advokat Ariant Koci u izjavi za RSE objašnjava da Kurti može da se kandiduje na predstojećim izborima bez ikakvih pravnih posledica.

“Krivično delo (za koje je uslovno kažnjen) izvršeno je 2015., kada je na snazi bio Krivični Zakon Br. 04/L – 082, koji je u članu 100/2 predviđao da nema pravnih posledica ukoliko se izvršiocu izrekne novčana kazna, uslovna kazna ili sudska opomena”, podvlači Koci.

On dodaje da član 3 istog zakonika predviđa da se na izvršioca primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

“Druga je situacija da je delo izvršeno posle 2019., kada je stupio na snagu novi Zakonik Br. 06/L-074”. Po članu 93.2, gore navedenog zakonika, predviđa se da pravne posledice ne mogu nastati kada se izvršiocu izrekne novčana kazna ili sudska opomena”, kaže Koci.

Portparol Centralne izborne komisije Kosova (CIK) Valjmir Eljezi navodi da će ta institucija imati na umu odluku Ustavnog suda prilikom organizovanja izbornog procesa.

Međutim, politikolog Ramuš Tahiri smatra da će Centralnoj izbornoj komisiji biti jako teško da ne napravi grešku.

“Možemo imati situaciju da se oni iz Samoopredeljenja kandiduju na izborima, da se Vjosa ne povuče i da predmet ponovo ode na Ustavni sud”, kaže Tahiri.

Vanredni izbori na Kosovu moraju biti održani najkasnije 40 dana od dana njihovog raspisivanja a aktuelna vlada Avdulaha Hotija ostaje na snazi do izbora nove.


Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku sa dešavanjima na Kosovu i šire zapratite našu Facebook Stranicu i naš Instagram Profil

Povezani Članci

Back to top button