RUSOFIL/EVROPEJAC - PO POTREBI Dačić, ruski igrač s malom zadrškom

Srbija je konačno, poslije sedam mjeseci “neizvesnosti”, dobila novu Vladu, u kojoj će se spoljnom politikom ponovo baviti vječiti državni funkcioner Ivica Dačić, lider nekadašnje partije Slobodana Miloševića – Socijalističke partije Srbije. Izbor Dačića na ovu funkciju sigurno nije slučajan. Srpska napredna stranka više nema komotnu većinu bez Dačićevih socijalista i jasno je bilo da mu se smiješi neko odgovorno mjesto. Pošto je policiju i odbranu Aleksandar Vučić odavno namijenio ljudima od najvećeg povjerenja, Dačiću je ponovo pripala diplomatija i prvim koracima koje je napravio jasno je zašto je tu gdje jeste.

Nesumnjivo je da je Dačić “ruski igrač”, ali sa malom zadrškom. Iskusni vuk, ako ne i najiskusniji, srpske politike u potpunosti je ovladao teorijama ruske politike. Bit će ruski igrač sve do granica sopstvenih interesa. Ako je njegov jedan jedini interes u politici biti na vlasti, preko noći će od rusofila postati evropejac.

‘Unija i SAD tjeraju Srbiju u ruski zagrljaj’

Za početak je napao Zapad izjavom da upravo Evropska unija i SAD teraju Srbiju u ruski zagrljaj. Dačić i Vučić su pravi izdanci, kao iz udžbenika, onih političara kojima je uvek kriv neko drugi. Brisel je kriv što Srbija ne napreduje ka EU, Amerika je kriva što je Kosovo postalo nezavisno, bivša vlast je, i posle deset godina na vlasti SNS-a, odgovorna što Srbija nema dovoljno struje… Dačiću je, dakle, Zapad kriv što Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Da ne pričamo o problemima vezanim za Kosovo.

Srbija je ta koja je najzaslužnija za situaciju u kojoj se nalazila. Ni Zapad, ni Istok. Prava adresa je Beograd. Od 2012. godine vlasti u Srbiji, izuzev Briselskog sporazuma, koji svakako nije mala stvar, nisu mnogo uradile po pitanju napretka ka EU. Nisu Brisel i Vašington odgovorni što u Srbiji ne postoji sloboda medija, što su ljudska prava ugrožena na svakom koraku, što od vladavine prava ne postoji ni ona mala naznaka i namera da se situacija barem malo popravi.

Šef diplomatije sve to, veoma nediplomatski, uvija u finu oblandu koja ima za cilj da nastavi Vučićevu politiku – “Sam protiv svih”. Srbija je, i po njemu, jedina ispravna u ovom sumanutom svetu i nema gde nego da nastavi da koketira sa svim zainteresovanim snagama. Dačić je, za razliku od Vučića, svestan situacije, ali zarad svog opstanka na vlasti igra ulogu koju jako dobro zna i izverziran je za nju do poslednjeg detalja.

Kome odgovara ‘srpski nacionalni interes’

Svestan je on da je Rusija učinila Ukrajini isto ono što je i NATO uradio bivšoj Saveznoj repiblici Jugoslabviji, ali njegovo biračko telo su stari komunisti, poneki iskreni socijalista i masa neiskrenih politikanata koji vape za državnom apanažom i privilegijama. Do toga se dolazi uz pomoć odašiljanja ljubavi prema Moskvi. Nema više mnogo onih koji se kunu u Josifa Staljina, ali njihovi naslednici su tu. Još ako su prigrlili neku od funkcija, to je to.

Međutim, Dačić je svestan granice interesa i ponavlja rečenicu u kojoj uvek stoji “srpski nacionalni interes”. E, to je karta za pravdanje nepopularnih poteza koje mnogi predviđaju ovoj Vladi. Ako Srbija dođe u situaciju da neće imati da se greje i da jede zbog neuvođenja sankciji Rusiji, Dačić će biti prvi koji će, ako bude trebalo, lično da uvede sankcije Rusiji. Imaće dosta vremena i prilike da se objasni narodu da je “srpski nacionalni interes” ono što Vladimir Putin ne može omogućiti – nova radna mesta, nove fabrike, investicije, odnosno keš na koji su svi oni osetljivi.

I sigurno je da će u tom poslu Dačić igrati važniju ulogu nego što mnogi misle. Vučić će gledati da se iz toga, ovako ili onako, izvuče i da navuče Dačića na tanak led, kako bi on bio taj koji bi Rusiji, ali i građanima Srbije, objašnjavao šta je srpski nacionalni interes. Očigledno je da se u Srbiji sprema taktika za uvođenje sankcija Rusiji i ona se ogleda kroz upravo tu parolu – srpski nacionalni interes. Ako srpski nacionalni interes bude podrazumevao “moranje” da se uvedu sankcije Rusiji, to će biti rešeno. Dačić je tu višestruko potreban, a naročito kao neko ko će morati da preuzme veliki deo odgovornosti za tako nešto.

Sve će doći na naplatu – građanima Srbije

Dok do toga ne dođe, a prateći politiku predsednika Srbije, Dačić svakodnevno “briljira”. Tako je nedavno izjavio: “Nas i Kineza – milijardu i po.” Prema njegovim rečima, Srbija je najbolji kineski prijatelj u Evropi i Srbiju još jednom bacio pod skute Pekinga. Evropska unija odavno nije u pravoj formi i iz nekog razloga sve to toleriše. U Nemačkoj su lepo primetili da su odnosi između Srbije i EU-a došli do takvog nivoa da eventualni prekid pregovora o pridruživanju modernoj evropskoj porodici, zbog neuvođenja sankcija Rusiji i vazalskog odnosa sa Kinom, nikoga u Srbiji ne bi previše uznemirilo.

Podrška evropskom putu Srbije ka Evropskoj uniji nikada nije bila toliko mala i to je upravo zasluga ljudi poput Dačića i ostalih predstavnika vlasti, možda  najviše Vučića, koji nikako da povede Srbiju ka cilju koji je “milion puta” zvanično proklamovao. Svi oni zajedno rade sve suprotno od onoga što bi svaka država koji bi želela da bude članica nekog društva radila. I utisak je kao da uživaju u tome. E, taj užitak će, kad-tad, doći na naplatu, i to pre svega građanima Srbije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.